Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam.

Prema istraživanjima časopisa Forbs, ovde ste izgubili GenZ osobu.

Devet, deset, jedanaest, dvanaest.

A ovde ste izgubili milenijalca.

Postoje, naravno i suprotne tvrdnje. Kako nam pažnja kratko traje kada se serije bindžuju više nego ikad? Tako što na telefonu proveravamo IMDb da vidimo odakle znamo ovog glumca.

Kako nemamo koncentracije kad gledamo filmove koji traju duže nego ikad? Tako što prekinemo Netflix samo da skuvamo kafu, ili samo da iskokamo kokice, ili da vidimo šta ima na Tviteru.

Kako kada su TikTok i Instagram produžili trajanje svojih videa? Jesu, ali i dalje je bitno da vam pažnja bude privučena posle jedan, dva, tri, četiri... ma, jasno vam je već sad.

Dakle, šta ljudi na internetu žele? Video sadržaj.

Kakav sadržaj žele? Zabavan i jednostavan. Onaj koji kasnije završi u nekom grupnom četu. Takav sadržaj.

Šta to znači – u praksi?

To naravno ne znači da je samo potrebno snimiti kratak video, upload-ovati ga na bilo koju platformu i čekati viralnost. Naprotiv.

To znači – pre svega – biti koncizan u storitelingu. To znači unapred promisliti o scenariju za svaki Reels, nevezano za njegovo trajanje.

To znači da svaki YT shorts, čak i kada isti predstavlja cut nekog dužeg materijala, mora da ima početak, sredinu i kraj.

Bez obzira da li je u pitanju nova kampanja, predstavljanje kolekcije, always on sadržaj ili tizer materijal za novu epizodu serije, svaki video mora biti zaokružen adekvatnim kopijem i relevantnim heštegovima.

Odnosno, školski: Uvod, razrada, zaključak. Upload.

U eri preproduciranih fotografija, Instagram/TikTok filtera sa kojima bukvalno izgledate kao Anđelina Džoli, prosečan korisnik se, čini se, uželeo „ne-previše-montiranog“ sadržaja, odnosno uželeo se realnosti.

I to su prvo, kao i obično, shvatili programeri. I to francuski programeri.

E ti francuski programeri su onda razvili aplikaciju BeReal baziranu na principu dveju kamera (bukvalno u isto vreme fotkate selfi i ono što se nalazi ispred vas), onda je ta aplikacija zaživela po američkim koledžima i doživela rast od neverovatnih 1000% iiii ostalo je – istorija – BeReal je aplikacija godine i to ne kažemo mi, nego Apple.

Nećemo previše o BeReal-u svi već znamo u čemu je fora, jer je ova aplikacija stigla čak i do SNL-a.

Elem, svi korisnici ove aplikacije u isto vreme dobijaju notifikaciju koja ih obaveštava da imaju 2 minuta da postuju objavu. Ukoliko to ne urade, objava će sadržati informaciju o tome koliko su zakasnili.

Na objave se reaguje emoji-ima koje korisnici prave od svojih fotografija.

Autentično pre svega!

Da je autentičnost princip koji je na ceni vidimo po tome što su i druge društvene mreže počele da prave filtere i ekstenzije koje se baziraju na dualnosti (da, i Instagram i TikTok, tj. TikTok now), ali i da brendovi, bez obzira što marketing kao takav suštinski nije dozvoljen na BeReal-u, pronalaze način da iskoriste ovu platformu na najbolji mogući način.

Ili bar fore koje ona nudi. Vizuelno, kopirajterski, it’s time to be real, ali stvarno.

*Glasom reklama kasnih devedestih*: Kupovina iz fotelje, tako da ne napuštate vaše omiljene mreže? Moguće je uz – social commerce.

Bez obzira da li ste samo došli da proverite kako im ide bez vas, ili vrtite feed dok čekate da vam se ugreje ručak, možete kupiti BILO ŠTA i samo nastavite da skrolujete.

Sad ozbiljno, predviđanja su da bi globalna vrednost social commerce-a do 2026. godine mogla da dostigne vrednost od gotovo 3 triliona dolara. Ne znamo da li se trilion prevodi na srpski, ali dakle, to podrazumeva baš mnogo nula posle trojke.

Logično, sa konstantnim rastom upotrebe društvenih mreža, raste i social commerce. I ne namerava da stane.

Plus, jako je jednostavno i za kupovinu sa jedne strane, ali i za promovisanje i prodavanje sa druge strane.

Šta daje social commerce?

Prvo – ogroman potencijal (gotovo 57% čovečanstva koristi društvene mreže, tako da je mnooogo veća šansa da će za vaš brend saznati baš tako), drugo – mogućnost da kupci u datom trenutku daju feedback na kupovinu, i treće – podatke. A svi znamo koliko su podaci važni.

E sad, zamislite ako u social commerce uvedete i influensere. Ali ne na prvu loptu, kao lice iza brenda koje će lakše prodati proizvod. Ovde se misli na performativnu upotrebnu influensera i njihove baze pratilaca. Kako?

Preko live shopping-a. I to ne onog u kome vam simpatična lica govore da vam je baš potreban ovaj parfem, nego live shopping u kome influenser, obraćajući se svojoj bazi fanova, na jedan potpuno drugačiji način progovara o brendu i proizvodima koji isti nudi. 

„Svako danas ima podkast.“

Reče osoba koja još uvek nema, a veruje da bi trebalo da ima. Jer baš ona ima da kaže svašta na temu. Bilo koju.

Kao Tviter. Bukvalno, podkast je Tviter za one koji više vole javni nastup.

Prednost podkasta u odnosu na Tviter je to što možete voziti i slušati šta osoba čije vas mišljenje zanima ima da kaže. Prednost podkasta je to što možete propustiti deo, pa ga premotati. U krajnjem slučaju – nekad vam je samo lakše da nešto čujete nego da pročitate (naravno, u zavisnosti od toga kakav tip učenja preferirate).

Ono što bi svakako trebalo uzeti u obzir je to da je čak i kada je podkast u pitanju ključno – pisanje – jasno postavljen scenario, da li u vidu košuljice sa pitanjima, da li u vidu tema koje će se obrađivati, potpuno je svejedno, bitno je da struktura postoji.

Podkast nikada nije samo to, pritisnuti rec dugme dok sa ortacima pričate o onom filmu ili onoj kampanji ili prepričavate razrešenje serije koju svi gledate, već mnogo više od toga.

U tom smislu, podkast nije format koji predlažete kako biste ispunili multichannel zahtev. Podkast je format koji se, kao i svi drugi, mora adekvatno pripremiti kako bi pomogao kampanji, jer svakako ne treba da joj odmogne.

Ako ste stigli do ovog nivoa i ako vas interesuju personal ads, znači da smo u pravu što smo ga uvrstili u nivoe.

Lol, ne znači, znači da smo vam poslali link, ali ukoliko vam se dešava da na mrežama nailazite na stvari koje ste guglali, o kojima ste pričali, čak i o kojima ste kuckali u četu, onda imamo tu „Black Mirror“ strong situaciju.

Ali zapravo, vrlo je logično + naravno da svi žele da im iskaču ——> stvari koje ih interesuju. Dosta je dobro ukoliko se, među stvarima koje interesuju korisnike, nađe i vaš brend.

Ne dakle „Black Mirror“ strong, već „data-driven“ strong.

Zašto?

Zato što ćete: ostvariti dublju emotivnu konekciju sa svojom publikom, odnosno, dobićete više insajta o tome kako ona reaguje na vaš brend.

Takođe, smanjićete troškove i rizike, budući da data-driven analitika uključuje korišćenje veštačke inteligencije i algoritama za predviđanje ponašanja potrošača.

And last but not least – podaci. Oni pružaju sjajan uvid u navike, demografiju i ponašanja potencijalnih klijenata.

Sa ovakvim podacima možete izgraditi media buying strategiju i definisati: šta funkcioniše, a šta ne.

Prosto, potrošači zaista žele nešto više, žele da se osete da se obraćate baš njima.

U moru hiperpolitičke korektnosti, (ono malo) brendova koji do sada nisu imali CSR kampanje pokušavaju da pronađu nišu koja će biti njihova i samo njihova. Ili barem novi ugao za već toliko puta ispričanu temu.

Zašto?

Pa, kako zbog sopstvenih rezultata, tako i zbog izgradnje poverenja kod potrošača, budući da oni, koristeći proizvod (ili usluge) društveno odgovorne kompanije osećaju da su nekako „uradili svoj deo posla“. 

Što je brend odgovorniji (u granicama poželjnog), to ga potrošači više podržavaju, šeruju, lajkuju i komentarišu.

Pa čak i ako prestanu da ga lajkuju, ako kampanja iskoči iz okvira poželjnog društvenog angažmana, šerovanje i komentarisanje gotovo izvesno neće izostati.

Postoji ta teza da sve što se ikada desilo u svetu postoji kod Šekspira.

Mi dodajemo — i na Tviteru.

Naročito ako je woke, a svi vole da prokomentarišu woke.

Izjasne se, prokomentarišu, kažu svoj stav.

Svi.

Naročito —> milenijalsi, ta generacija koja više nego ijedna pre (i trenutno) više nego ijedna posle, veruje da jeste i da će biti deo neke velike društvene promene.

U tom smislu, tu negde između #MeToo i #BlackLivesMatter inicijativa, Tviter se razvio kao platforma koja potpuno organski priča „važne priče“, pa se kao takva, logično nametnula kao platforma o kojoj bi trebalo razmišljati kada su u pitanju CSR kampanje.

Ne nužno kroz naloge brendova, iako i to naravno može biti slučaj, već kroz naloge influensera različitog nivoa, koji su se na ovoj mreži potpuno „isprofilisali“ na određene društveno odgovorne teme.

Sad kad je Ilon Mask svima vratio profile, samo je nebo granica.

Znamo da i ovo takođe zvuči kao Black Mirror epizoda, ali zamislite virtuelni, potpuno virtuelni svet u kome milijarde ljudi živi i radi sve one stvari koje radi i u ovom nevirtuelnom.

Sve isto, samo onlajn.

To bi značilo sledeće: ekrani naših računara postaju portali uz pomoć kojih postajemo deo tog ogromnog 3D metaversa.

E pa, dobra (ili loša) stvar je to što ne morate da zamišljate.

Skroz. Ne morate da zamišljate skroz, pošto trenutno nemamo te milijarde, ali događaji u kojima su učestvovale desetine ili stotine ljudi su, kako omiljena postpandemijska sintagma kaže, nova realnost. Zoom i Teams su so 2020, kada govorimo o metaversu, moći ćete da sedite u svojoj fotelji, za svojim računarom, a vaš avatar umesto vas: hoda, drži govor i igra. Zamislite šta će sve moći naredne godine u ovo vreme.

Setimo se kriptovaluta i digitalnih novčanika, pre samo godinu dana smo ove termine morali da guglamo, a danas gotovo da ne postoji veliki brend bez uspešnog NFT projekta.

I ne to nisu samo .jpeg formati u metaversu, budući da kupovinom dela NFT kolekcije ponekad dobijate mnogo više od toga — premium članstvo, ulaznicu sa određeni događaj ili čak fizički proizvod. Živeo metavers!